Da li si primetio/la da neke engleske reči uopšte ne moraš da prevodiš? Izgovoriš ih skoro isto – i svi te razumeju! Evo 5 zanimljivih primera:
1. Internet
U srpskom: internet
U engleskom: internet
Ova reč je globalna. Nastala je iz tehničkog termina interconnected networks i postala međunarodni pojam. Pošto se tehnologija razvijala na engleskom govornom području, druge zemlje su jednostavno preuzele naziv.
2. Hotel
U srpskom: hotel
U engleskom: hotel
Reč ustvari potiče iz francuskog jezika, ali se proširila širom sveta. Kako su turizam i putovanja postajali globalni, ime objekta za smeštaj ostalo je isto u mnogim jezicima, pa su je tako i engleski i srpski oberučke prihvatili.
3. Sport
U srpskom: sport
U engleskom: sport
Savremeni sportovi su se razvijali u Velikoj Britaniji, pa je to bio izgovor da mnoge zemlje preuzmu engleski naziv bez promene.
4. Film
U srpskom: film
U engleskom: film
Filmska industrija se razvijala u Americi i Engleskoj, pa je termin postao internacionalan. Nije bilo potrebe da se izmišlja nova reč (ko će još oko toga da lupa glavu?)
5. Traktor
U srpskom: traktor
U engleskom: tractor
Ova reč dolazi od latinskog glagola trahere (vući). Kako se poljoprivredna mehanizacija razvijala u industrijski razvijenim zemljama, naziv mašine je preuzet i prilagođen srpskom jeziku (mi imamo fonetsko pismo i jako smo ponosni zbog toga!).
Postoje tri glavna razloga zašto su ove reči iste:
1) Globalizacija
Tehnologija, industrija, mediji i sport dolaze iz zemalja engleskog govornog područja, pa se termini šire zajedno sa proizvodima i idejama.
2) Pozajmljenice
Jezici stalno pozajmljuju reči jedni od drugih. Kada nova stvar ili pojam nastane, najlakše je preuzeti postojeći naziv.
3) Internacionalni termini
Neke reči postanu „međunarodne“ jer se koriste širom sveta bez prevoda – naročito u biznisu, nauci, tehnologiji i industriji.
Dobra vest?
Svaka ovakva reč je tvoja mala prednost u učenju engleskog. Već ih znaš, samo malo ,,uvrni” jezik dok ih izgovaraš.
